Mala, elegantna, crna kutija podsećala me je na Klarkov monolit iz ''Odiseje''. A ja sam se osećao srećan kao onaj majmun s' početka filma jer sam mislio da sam konačno našao pravo oruđe za duge seanse ulične fotografije.

U kutiji se pored aparata i pripadajućih mu delova poput kaiša za oko vrata i poklopca za objektiv nalaze i neophodni kablovi, punjač, uputstvo i td.

Kada se Sigma DP-1 prvi put uzme u ruku čovek jednostavno ostane bez daha jer je izrada na veoma visokom nivou i aparat iako u formi cigle i bez ergonomskih rešenja ostavlja utisak robusnog i dugotrajnog proizvoda. Uopšte, ceo dizajn aparata je fantastičan, i moderan i staromodan u isto vreme. Telo aparata je metalno što je poslednjih ohoho godina prava retkost rezervisana za modele visoke klase.

Na prednjoj strani aparata se prvo primeti objektiv. Vidni ugao ovog objektiva sa žižnom daljinom od 16,6mm je jednak onom koji daje objektiv od 28mm na 35mm filmu. Maksimalni otvor blende je F4. Na žalost objektiv nema ugrađen poklopac već se pre fotografisanja isti mora svaki put skinuti ručno i što je najgore, fabrički ne postoji mogućnost da se taj poklopac zaštiti od eventualnom gubitka već se na njega ili mora misliti ili je potrebno naknadno probušiti rupicu za neko kanapče o kome će isti visiti dok je aparat u upotrebi. I baš kada bi se dalo zaključiti da je to sve što ne valja sa poklopcem, napomenuću da natpis na istom mora da stoji horizontalno tako da se mora voditi računa i kako se poklopac stavlja. Na žalost, objektiv je nezaštićen kada je skroz izvučen pa je da bi se eventualna oštećenja sprečila potrebno dokupiti dvodelnu zonericu s' tim da se u tom slučaju ne može koristiti poklopac.