U davna vremena kada su ljudska bića još uvek koristila film, kompaktni aparati sa brzim fiksnim objektivima bejahu izbor mnogih fotografa kojima je trebao kvalitet u džepu. Kada su digitalci svih oblika, boja i vličina preplavili tržište izbor džepnog pratioca je samo naizgled bio lak. Mali senzori malih aparata su vukli i vuku i dalje čitav niz problema poput ograničenog dinamičkog opsega, ogromnog polja dubinske oštrine i (čast nekolicini izuzetaka) loš kvalitet fotografija pri višim ISO vrednostima.
Mnogi su sanjali APS-C senzor u telu dimenzija sličnih nekom Canon G modelu. San je u javu pretvorila Sigma kada je najavila model DP-1. Najava je stvarno obećavala jer je DP-1 u kompaktnom telu donosio Foveon senzor APS-C formata (1.7 puta manji od ''Lajka'' formata) i fiksni, doduše spor (F4), objektiv čija žižna daljina iznosi 28mm. Ovako, što se kaže na prvu, činilo se da će DSLR kvalitet stvarno da se preseli u džepove. Čekanje od najave do pojave na tržištu, neviđeno dugačko je konačno prošlo i...
Dobih ja tako Sigmu DP-1 na test...
Specifikacije kažu da se radi o:
-
14.1MP Foveon X3 senzoru sa tri sloja sa po 4.6MP,
-
fotkama rezolucije 2,640 x 1,760 piksela
-
16.6mm (28mm) f/4 objektivu
-
2.5’’ LCD
-
ISO raspon 100 - 800
-
Zatvaraču sa rasponom brzina15 - 1/2,000
-
SD/SDHC
-
Lithium-ion battery
-
320 x 240 filmićina
