Zanimljiva stvar za ovu klasu aparata je ugrađeni blic koji se aktivira gornjim a kontroliše donjim dugmetom smeštenim sa desne strane kućišta pentaprizme. Ugrađeni blic koji neki smatraju ''dahom amaterizma'' u Nikon slučaju je zaista sjajna stvar jer omogućava lako ''emuliranje'' studija na terenu uz pomoć jednog, dva ili više SBxxx bliceva. Ako se pitate po čemu je to drugačije od onoga što drugari iz suprotnog tabora postižu pomoću štapa, kanapa i slejv kockica reći ću samo – iTTL. iTTL koji omogućava daleko komforniji rad bez mnogo ''pokušaj – pogreška'' sekvenci. Kažu da ko to jednom proba posle godinama samo dodatne bliceve kupuje... Ja mogu samo da im verujem na reč jer sam korisnik isključivo raspoloživog svetla.

Na prednjoj strani je se nalazi i jedna od malobrojnih mana aparata... Rukohvat. Plitak je i meni je bio neudoban. Definitivno je neusklađen sa težinom i veličinom aparata i posle četiri dana korišćenja srednji prst desne ruke je počeo da me stvarno boli. Pri vrhu rukohvata je prednji kontrolni točkić.

Prava žurka počinje kada se ode sa zadnje strane aparata. U zavisnosti od toga da li je korisnik tradicionalista ili ''digitalista'' prvo što pogleda su ili displej ili tražilo a u slučaju D700 i jedno i drugo lista. Tražilo je veliko i svetlo, prepuno informacija, odmah (za razliku od D3) ima linije za pomoć pri kadriranju i može se pomoću male polugice zamračiti da svetlo koje ulazi kroz tražilo ne bi ometalo merenje prilikom nekih vrsta snimanja. Ekran je umjetničko delo japanskih inženjera. Ni manje, ni više. Tri cola dijagonale u kombinaciji sa VGA (640x480) rezolucijom rezultuju nečim najboljim što se trenutno može sresti u DSLR svetu. Pored kvaliteta prikaza, ekran na D700 se može podičiti i zaista ogromnom količinom informacija koje prikazuje... Sa gornje leve strane displeja se nalaze dugmad za ulazak u mod za prikaz fotografija i dugme za brisanje tj. formatiranje kartice. Sa leve strane, odmah pored ekrana se nalazi niz od pet dugmadi koja služe za ulazak u glavni meni, zaštitu fotografija od slučajnog brisanja, uvećanje prikaza u modu za pregled (i u 'live view'' modu) i OK taster koji služi za potvrdu nekih opcija.

Sa desne strane tražila se nalazi preklopnik za izbor moda merenja svetla u čijem je centru AE/AF-L taster koji može da igra više uloga i mnogo korisno AF-ON dugme. Odmah pored ta dva dugmeta je zadnji kontrolni točkić. Sa desne strane ekrana se nalazi tzv. multikontroler tj. osmosmerni kursor sa centralnim dugmetom koje služi za potvrdu izbora u menijima a čija se funkcija prilikom fotografisanja možeprogramirati. Kursorski tasteri se mogu zaključati pomoću prstenastog prekidača koji ih okružuje. Ispod kursora je prekidač za izbor moda odabira AF polja a ispod njega je INFO dugme koje u zavisnosti od toga da li se koristi živi prikaz ili ne igra ulogu promene količine na ekranu dostupnih informacija ili prikaza trenutnih parametara (uz mogućnost direktne promene nekih funkcija).

Na desnoj strani aparata su samo vratanca za karticu. Na žalost D700 poseduje slot za samo jednu CF karticu i zaista zameram drugovima iz Nikona što nisu ubacili makar još slot za SD. Delu populacije koja će koristiti D700 bi zaista značilo da mogu na jednu karticu da snimaju RAW a na drugu, na primer, mali jpeg. Za razliku od svoje starije braće, D700 ne poseduje nikakav mehanizam za bravljenje vratanca za kartice tako da se ista sada lako otvaraju što može da bude potencijalni problem.