Malo duži zaključak ili ''Rebel u ozbiljnoj ulozi...''

Svoj 450D sam dobio 31. maja. Zašto je to bitno? Zbog toga što je moj Rebel već 1. juna veselo škljocao na aeromitingu na Čeneju a dve nedelje kasnije je beležio festival ''Cinema City'' čiji sam fotograf. Koristio sam dva tela tj. moj stari dobri 30D sa sve gripom i klot 450D. 450D je tu seo k'o poručen jer zaista smatram da se ozbiljan posao daleko teže radi samo jednim aparatom tj. fleksibilnost koju pružaju dva tela je zaista ogromna. Oba aparata sam koristio podjednako i veću razliku između ta dva tela nisam osetio. Na jednom telu je najčešće bio navrnut Canon EF-S 10-22mm a na drugom je bio 50mm F1.4.

Ono što me je najviše brinulo je preciznost autofokusa. Iskreno sam se plašio situacije u kojoj otvorenih usta desnom rukom vrtim fotke u Faststounu a levom spremam omču da se 'besim jer me je aparat sve vreme lagao. Na sreću još uvek sam živ... Autofokus je brz i precizan i najviše grešaka sam napravio ja. Tim greškama jeste doprineo i aparat tj. zaista smetaju velika AF polja koja zahvataju više nego što treba ali ako se radi sa “prosecno brzim” objektivima DOF pokrije eventualno setanje...

Kao što sam već napomenuo, 450D je veoma zahtevan kada su objektivi u pitanju i svoj maksimum postiže sa staklima koja sa njim nikako ne spadaju u isti cenovni razred. Oni koji DSLR kupuju prvi put mogu biti prilicno iznenađeni rezultatom koji često nije u skladu sa cenom.

Opcija koja mi je spasila par živaca tj. rešila me mnogo ''škljoc na slepo, zveranje u displej, aj' ponovo'' sekvenci je live view. U kombinaciji sa ultraširokim objektivom i zonskim fokusiranjem ''live view'' je ubitačno dobra stvar jer omogućava vrlo blesave kadrove ''iz prve''.